Struktura ličnosti prema Frojdovoj teoriji

Frojd nije otkrio nesvesno, ali je pojmu nesvesnog pridodao izraziti značaj u ljudskom ponašanju. Psihički život je uporedio sa ledenim bregom čili manji deo viri iznad površine vode. Onaj deo koji viri iznad vode je svesno, a sve što je ispod jeste nesvesno.

Glavni sadržaj nesvesnog jesu ljudski motivi. Glavni motiv je motiv ljubavi, Eros, čija je energija libido. Pored ovog motiva tu je i motiv smrti koji se naziva Tanatos i ima energiju mortido.  U području nesvesnog se nalazi sve što je potisnuto. Potiskivanje je jedan od najvažnijih procesa u psihoanalizi i u ličnosti uopšte. Ono obeležava sve naše odbrambene mehanizme i svakodnevne ljudske aktivnosti. Između područja svesnog i područja nesvesnog je zona predsvesnog. Tu su stvari koje nisu u datom trenutku u svesti, ali se lako mogu dovesti u svest. 

Prva Frojdova teorija se zasnivala na ove tri stvari: svesno, predsvesno i nesvesno. Kasnije Frojd postavlja osnovne organe ličnosti: Id, Ego i Superego.

Id (ono) je ključali kotao u kome ključaju htenja i motivi. Motivacija se vezuje za id. Dete rođenjem donosi na svet samo id, nasleđene motive. Osnovni pricip jeste princip neposrednog zadovoljstva, gde vlada načelo prijatnosti. Ovi ključali motivi teže neposrednom zadovoljenju, ali takvo zadovoljavanje često može da bude nepogodno za organizam.

Ego (ja) je svesni deo ličnosti. Razvojem počinje da se formira jedna instanca koja će se baviti kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona koja će postupno voditi računa o stvarnosti. Uz pomoć toga će se sačuvati jedinka od mogućeg oštećenja direktnim zadovoljenjem. Ego deluje saglasno principu realnosti po načelu realnosti. Ego ima dva važna zadatka, čuvanje individue od nedaća koje mogu da nastupe u kontaktu sa spoljašnjim svetom i s druge strane opažanje i mišljenje

Superego (nad-ja) je organ u kome se nalaze pravila ponašanja ljudske zajednice. Ta pravila se uče različitim procesima. Superego počinje da se formira već u orajnoj fazi razvitka putem mehanizma introjekcije. Druga značajna faza jeste Edipalna faza kada se konflikt rešava korišćenjem procesnog zakona poistovećivanja, identifikacijom sa roditeljima istog pola. Jedinka preuzima ono što upravlja društvene odnose, preuzima i društvene norme i vrednosti. Ovde psihoanaliza ulazi u područje morala. Superego je gotovo identičan sa pojmom moralnosti. Frojd je govorio da svaki otac propoveda moral i svaka majka propoveda moral.  Neki su nosioci većeg morala, neki manjeg. Dete ne usvaja sve moralne principe koje propoveda roditelj, ono usvaja onakve standarde kakve može da zaključi iz ponašanja svojih roditelja. Sama identifikacija nije potpuni izvor nastanka morala, ono zavisi i od drugih informacija.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...