Epifiza – treće oko

Epifiza ili pinealna žlezda je mala endokrina žlezda smeštena duboko u ljudskoj lobanji koja razlikuje svetlo od tame i produkuje hormon melatonin, koji nas uvodi u san i reguliše vreme početka puberteta, a kod životinja reguliše funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Kod čoveka je veličine zrna graška, smeštena je direktno iza korena nosa i pluta u malom jezeru likvora.

Narod Gurui komentarisali su položaj epifize na jednoj od sedam čakri kao centar duhovne i psihičke energije, otuda naziv „treće oko“.

Zbog toga što su kako serotonin tako i melatonin koncentrisani u epifizi, ovo „treće oko“  predstavlja portal svesnosti, „vrata percepcije“.

Epifiza je odgovorna i za procenu dužine dana i noći, za proračun  najboljeg godišnjeg doba za parenje i da „uključi“ seksualni nagon kad je vreme.  1958. A.L.Melatonin je otkrio važan molekul u epifizi, produkovan od jednog drugog neurotransmitera – serotonin (hormon sreće).

Ova žlezda se aktivira svetlošću i ne može proizvoditi melatonin ako spavamo u svetloj prostoriji, kao ni kada nismo opušteni i kada smo izloženi magnetnom zračenju niske frekvencije.

Dolaskom puberteta proizvodnja melatonina se redukuje i tada po prvi put počinjemo da imamo problema sa depresijama, nesanicama i drugim problemima.

Funkcija epifize povezana je sa prisutnošću ili odsutnošću sunčeve svetlosti. Sunce deluje kao spoljašnji sat kojim se uskljađuje naš unutrašnji sat, odnosno unutrašnji stvaralac ritma i zove se SCN (suprahaismatic nuclei). Dakle ovaj sat uskljađuje fizičke promene tela sa promenama svetlosti u toku dana i noći. U odsutnosti dnevnog svetla, epifiza pretvara aminokiselinu triptofan u hormon serotonin koji se pretvara u melatonin. Lučenje melatonina nas čini pospanima, što nas uvodi u dubok i zdrav san. Njegova proizvodnja je najintenzivnija od dva do četiri sata ujutro, dok smo u najdubljm REM fazama sna.

Molekul melatonina ima istu strukturu kao i molekul LSD-a, ali melatonin predstavlja stimulans odmora,  zadovoljstva i opuštenog razmišljanja, dok LSD ima psihodelična i pogubna halucinogena svojstva.

Naslućuje se da epifiza oslobađa nakupljenu hemikaliju DMT (Dimethyltryptamine) neposredno pre smrti, tako da preživeli koji su se našli pred licem smrti govore o iskustvu van tela i mističnim vizijama. Zbog toga bi ova žlezda mogla biti i „Duhovna žlezda“.

Promena veličine epifize nastupa usled njene kalcifikacije. Uzroci mofu biti nedostatak vitamina K i D. Zbog svojih biohemijskih svojstava, epifiza najviše privlači fluor iz tela, a ako je dovoljno zatrovana fluorom ona će se kalcifikovati i raditi veoma slabo, što dovodi do ubrzanog starenja i slabljenja imuniteta.

Ako dođe do smanjenja koncentracije melatonina u krvi, hipofiza pojačava izlučivanje stimulina. On podstiče rad epifize koja izlučuje melatonin i njegova koncentracija u krvi poraste. Vraćanje koncentracije hormona na normalu, povratno deluje na hipofizu i inhibira je, pa se smanjuje lučenje stimulina, a time i melatonina, što predstavlja primer negativne povratne sprege.

Danas, nova istraživanja melatonina pokazuju mnoga njena blagotvorna delovanja na organizam. Deluje kao antidepresiv, pomaže u lečenju Alhajmerove bolesti ali i raka. Jača imunološki sastav i zaustavlja starenje.

autor: Valentina Jovanov

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...