Dijagnostička obeležja autističnog poremećaja

Autizam je vrlo složeni poremećaj koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija te ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Prema ICD-10 klasifikaciji Klasični dečiji autizam nosi oznaku F84.0.

Postoje tri grupe psihopatoloških ispoljavanja koji su važni prilikom postavljanja dijagnoze autizma. To su:

I Kvalitativno oštećenje socijalnih interakcija:

  • Oštecenje neverbalnih načina ponašanja kao što su pogled oči u oči, izraz lica, držanje tela i gestovi kojima se uspostavljaju socijalne interakcije.
  • Neuspeh da se razvije odnos s vršnjacima primeren uzrastu.
  • Izrazito smanjena sposobnost izražavanja prijatnosti zbog radosti drugih. Nema spontane podele uživanja, interesa i postignuca s drugima. Nije razvijena empatija.
  • Nema socijalnog i emocionalnog reciprociteta.

Nizak nivo socijalnih interakcija može biti posledica i niskog intelektualnog i adaptacijskog funkcioniranja, a ne samo znak autizma.

II Kvalitativna oštećenja komunikacije odnose se na teškoće i u verbalnim i u neverbalnim komponentama komunikacije:

  • Razvoj govornog jezika kasni ili potpuno izostaje.
  • Prisutno je oštećenje sposobnosti zapocinjanja i održavanja konverzacije.
  • Stereotipna i repetitivna upotreba jezika ili idiosinkratski jezik.
  • Izostaju spontani oblici igre, a naročito igre pretvaranja ili oponašanja primerene uzrastu

Teškoće u komunikaciji se mogu javiti i u najranijem uzrastu, izostanak prvog osmeha oko 3. meseca.  Može da ima teškoće u sticanju veštine pokazivanja rukom na objekat radi traženja objekta ili radi razgovora o objektu i slično.

Obeležja komunikacijskih veština: izostanak spontane komunikacije, selektivno prihvatanje komunikacije, egocentrizam, komunikacija svedena na osnovne životne potrebe i konkretnu situaciju, lepljivost na temu, nefunkcionalna komunikacija, izostanak socijalne imitacije, nedostatak emocija u govoru, nema uspostavljanja kontakta očima itd.

III Ograničeni, repetativni i stereotipni obrasci ponašanja, interesovanja i aktivnosti

  • zaokupljenost jednim ili više stereotipnih modela interesovanja abnormalnih obzirom na intenzitet ili usmerenost. Skupljanje ili ređanje  posebnih predmeta kao što su cepovi, ključevi, papirići, končići i sl.
  • Može se uočiti nefleksibilno priklanjanje specificnim i nefunkcionalnim rutinama ili ritualima.
  • Prisutni su stereotipni i repetitivni motorički maniri kao što su lupanje prstima ispred ociju, savijanje prstiju, mahanje, “lepršanje” rukama ili okretanje šake.  Mogu to da budu i složeni pokreti celog tela kao što su skakutanje, njihanje u trupu, okretanje predmeta na podlozi uz stvaranje zvucnih senzacija i slično.
  • Može da se pojavi i zaokupljenost delovima nekih predmeta kao što je fascinacija ventilatorima i krilima njihovih elisa, brojkama, utičnicama i prekidacima, insistiranje na istoj boji hrane ili crtanje istih objekata.

Ova obeležna se svode na insistiranje na jednoličnosti i rigidno sleđenje dnevnih rutina. U toku dana tačno imaju redosled radnji, određene rituale u svakodnevnim aktivnostima, tačan raspored u prostoru i slično. Svako odstupanje ih vrlo frustrira i mogu burno reagovati.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...