Pomoć učenicima sa teškoćama u čitanju

Dobroj terapiji prethodi dobra dijagnoza. Znači, da bi se postigao uspeh, potrebno je prvo dobro postaviti dijagnozu. Dijagnoza poremećaja u čitanju mora pružiti detaljan uvid u uzročnost teškoća, a radi što bolje i preciznije dijagnoze potrebno je sprovesti razna ispitivanja psihodijagnostičkim sredstvima. Postupci koji pomažu pri postavljanju dijagnoze su TRR (Test razlikovanja reči) i UPČ (Upitnik o poteškoćama u čitanju) kojim se dobija uvid u subjektivne simptome poremećaja.
U ispitivanje se mogu uključiti i drugi stručnjaci kao što su logoped, defektolog, neurolog, oftalmolog i dr. sa svojim dijagnostičkim sredstvima.

Dijagnoza poremećaja u čitanju, kao i terapijski postupci nakon nje, najčešće je određena osnovnim teorijskim pristupom i shvatanjem poremećaja u čitanju. Defektološka dijagnostika se zasniva na leksimetriji, kojom se određuje nivo razvijenosti čitanja ili ispadi u pojedinim oblastima funkcija čitanja. Defektolozi kliničku sliku disleksije razbijaju na elemente i traže ih u tekstu koje dete čita. Dete čita nepoznat tekst 5 minuta, a ocenjivanje se vrši na kraju čitanja. U toku čitanja se beleže tipični disleksički elementi kao što su: zamenjivanja, dodavanja, odbacivanja glasova i slogova. Ako ovi elementi ometaju tečno ili razumljivo čitanje, radi se o disleksičkom čitanju. Pored ove analize radi se i neuropsihološka analiza. Ako ona potvrdi da je CNS neoštećen, postavlja se dijagnoza razvojna disleksija. Ukoliko se poremećaji čitanja dovedu u vezu sa eventualnim nervnim oštećenjem, radi se o aleksiji.

Logoped može da se posluži adekvatnim testovima koji odgovaraju uzrastu učenika. Neki od tih testova:
• Trodimenzionalni test čitanja. Ispituje tri važne komponente čitanja: brzinu čitanja, tačnost i shvatanje smisla.
• Ispitivanje sposobnosti čitanja na osnovu težine teksta. Ovaj test sadrži deset stepeni težine. Ispitivanje se prekida na onom stepenu na kojem učestaju greške ili sadržaj ne može da se prati.
• Artikulacioni test. Test ispituje tehničku stranu čitanja, brzinu i tačnost.
• Skala za procenu disgrafičnosti rukopisa. Ako je logopedu jasno da je u pitanju nesavladiva tehnika čitanja, dijagnoza treba da glasi tako.

Ukoliko svi faktori ukazuju na unutrašnje razvojne smetnje, dijagnoza je: razvojna disleksija. Ako je u pitanju učenik koji se uporno obučava čitanju već duže vreme, bez zadovoljavajućih rezultata, dijagnoza glasi: specifična disleksija. Ako se nesposobnost čitanja vezuje neke smetnje kao što su nizak nivo inteligencije, jezički poremećaj i dr. dijagnoza treba da glasi: poremećaj čitanja, pošto se teškoće u čitanju ne mogu izdvojiti same za sebe, već predstavljaju jedan od simtoma u sklopu šireg sindroma koji otežava normalan proces učenja.

Treba spomenuti da se u međunarodnoj klasifikaciji mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja, ICD-10, pod grupom F81 nalaze specifični razvojni poremećaji školskih veština. To su poremećaji kod kojih su normalni obrasci sticanja školskih sposobnosti oštećeni od ranih stadijuma razvoja. Oni nisu posledica nedostatka prilike da se uči niti bilo kog oblika stečene moždane traume ili bolesti. Smatra se da ovi poremecaji potiču od abnormalnosti u kognitivnim procesima koji a velikoj meri proizilaze iz nekog oblika biološke disfunkcije. Mada su ovi poremećaji u vezi sa biološkim sazrevanjem, to ne znači da su deca sa ovim poremecajima na donjoj granici normalnog kontinuuma, pa će stoga vremenom „nadoknaditi” zaostajanje. U mnogim slucajevima, tragovi ovih poremecaja mogu da se nastave preko adolescencije u odraslo životno doba.

U ovu kategoriju specifičnih razvojni poremećaja školskih veština spadaju:
• F81.0 Specifični poremećaj čitanja. Osnovna karakteristika je oštećenje razvoja sposobnosti čitanja koje se ne može objasniti mentalnim uzrastom, problemima vida ili neadekvatnim školovanjem. Može biti oštećeno shvatanje pročitanog, prepoznavanje pročitanih reči, veština čitanja naglas i izvršenje zadataka koji zahtevaju čitanje. Kada je u pitanju dijagnostikovanje, procenjivanje se vrši na bazi individualno primenjenog standardizovanog testa čitanja, tačnosti i shvatanja. U ranim stadijumima učenja alfabetskog pisma mogu da se pojave teškoće u nabrajanju abecede, u davanju odgovarajućih naziva slovima, a davanju jednostavne rime rečima i dr. Kasnije se mogu pojaviti greške pri glasnom čitanju kao što su izostavljanje, zamena, izvrtanje, ili dodavanje reči ili delova reči, sporo čitanje, izvrtanje reči u rečenicama ili slova u rečima, pa čak i nemogućnost da se pročitano prepriča.
• F81.1 Specifični poremecaj spelovanja. Glavna karakteristika poremećaja je specifično i znatno ostećenje razvoja sposobnosti spelovanja a odsustvu podataka o postojanju pore¬mećaja čitanja, a koje se ne može objasniti intelektualnom zaostalošću, problemima vida ili neadekvatnim školovanjem.
• F81.2 Specifični poremećaj računanja. Poremećaj karakteriše specifično oštećenje sposobnosti računanja koje se ne može objasniti mentalnom retardacijom ili neadekvatnim školovanjem. Deficit je uglavnom u oblasti računskih radnji sabiranja, oduzimanja, mno¬ženja i deljenja (a manje u oblasti apstraktnih matematickih sposobnosti koje se primenjuju a algebri, trigonometriji i geometriji).
• i drugi razvojni poremećaji školskih veština Terapija je proces koji obuhvata neprestano planiranje i sprovođenje korektivnog rada uz stalnu evaluaciju.

Sudbine dece sa poremećajem u čitanju su raznovrsne. U nekim slučajevima pojedinac sam rašava svoj problem, npr. sazrevaju mu određene funkcije, prevaziđe strah ili averziju prema čitanju i dolazi do spontanog poboljšanja. Kod nekih pojedinaca je poremećaj otporan na korektivne pokušaje. Kod drugih se problem rešava uz pomoć stručnjaka. Stanje u vezi sa terapijom poremećaja u čitanju kod nas je vrlo nepovoljno. Praktično nema ni formalno obrazovanih kadrova za taj posao. O poremećajima čitanja najviše sistematskog znanja u toku studija dobijaju neke defektološke struke (kao što su logopedi), dok se npr. lekari, psiholozi i pedagozi, bave ovim fenomenima zahvaljujući sopstvenom interesu i prirodi radnog mesta.

Školski programi i udžbenici nisu posebno prilagođeni problematici disleksije, a zbog slabijih financijskih uslova nedostaje i popratni didaktički materijal i pomagala. Nastava i usvajanje gradiva prvenstveno se temelji na veštinama čitanja i pisanja i formalno nema posebnih olakšica za učenike s disleksijom. S obzirom da je pozitivna motivacija ključni činilac pri učenju čitanja, a potiskivanje negativne i buđenje pozitivne motivacije za čitanje osnovni problem terapije, već se dobrim izborom tekstova (kraći, zanimljivi, jednostavni) i zadataka (lakši, zanimljivi i kratko formulisani) može mnogo učiniti.

Nesumljivo je da su mnogi poremećaji u čitanju nastali zbog lošeg i grubog pristupa učenju čitanja, gde se umesto pozitivne motivacije brzo budila negativna, a učenje čitanja već na početku, postalo omrznuta aktivnost. Malmquist smatra da je dobro učenje veštine čitanja vrlo slično specifičnoj terapiji poremećaja u čitanju, pa bismo osnovna načela te terapije morali poštovati i u svakodnevnom radu na razvoju veštine čitanja u svakodnevnim situacijama u razredu.

Na kraju, treba pomenuti da videoigre pomažu deci koja pate od disleksije. Američki istraživači su osmislili postupak rehabilitacije disleksične dece kojim se omogućuje trajno izlečenje 90% dece za šest nedelja. Disleksična deca ne razumeju proces povezivanja zvuka i oblika slova koje se u mozgu vrlo brzo događa. Za to je povezivanje inače potrebno 10 do 20 hiljaditih delova sekunde, a disleksičnoj djeci treba 40 do 50 hiljaditih delova. Postupak rehabilitacije pomoću videoigara, pod nazivom Scientific learning, izumela je pre dve godine grupa američkih istraživača na čelu s Aulom Tallal i Michaelom Merzenichem. Zahvaljujući procesu povezivanja slike i zvuka animiranih crteža koji se rade za decu, ova igra omogućuje da se vreme koje je disleksičnoj deci potrebno da bi povezali zvuk i slovo smanji na normalnu vrednost. Temeljna ispitivanja mozga pokazala su da nakon šestonedeljnog lečenja moždani poremećaji trajno nestaju. Ovaj postupak se zasad primjenjuje samo u SAD-u i Kanadi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...