Karakteristike dečijih crteža

Dečiji crtež nam otkriva unutrašnje stanje deteta, psihološku aktivnost. Treba odabrati teme iz dečjeg sveta, one koje se zasnivaju na iskustvu deteta. Različitim tipovima dece odgovaraju i razlicite teme. Izbor tema zavisi i od uzrasta deteta. Deca odabiraju za temu svojih radova ono što je za njih interesantno, a pri tom se odlučuju da li će prikazati predmet u celini ili neki važan detalj.

U želji da prikažu ono što je za njih najbitnije, deca prkazuju ljude i objekte u neposrednom odnosu. Na primer, mama je veća od kuće ili drveta, a tatine ruke su ogromne u odnosu na telo i raširene su, jer je dete željno oca koji je često odsutan od kuće. Zato se kaže da je to “emocionalna neproporcionalnost”. Dete crta veće ono čemu pridaje veću važnost, što ga više privlači, što više voli i poštuje.

U dečijim crtežima se javlja i emocionalna obojenost. Dete boji toplim bojama ono što voli, a hladnim bojama ono što ne voli i ono od čega strahuje. Dečiji crteži sadrže pretežno predmete iz neposredne dečije okoline (čovek, lopta, pas, lutka, stolica, itd.) Odlikuje se težnjom da se stvari prikažu u dinamičkim odnosima. Kao i u igri deca se u likovni rad užive i zbog toga pronalaze mnoga dinamična rešenja. Na primer, produžavaju ruke ili noge kako bi dosegle neki udaljeni predmet.

Na kasnijim uzrastima dete «izmišlja» i stvari koje nisu neposredno date u tom trenutku, ali koje je ono upoznalo i prema kome ima neki emocionalni odnos. I one će biti dinamički date: ako je brod, oko njega će biti mnogo talasa, a iz dimnjaka će se vijoriti dim. Kuća ne može da se kreće, ali i iz nje će izlaziti dim.

Još jedna od karakteristika je ukrućenost figura. Figure obično imaju neki napregnut položaj. Čovek će biti nacrtan sa malo raširenim rukama i nogama, kao da je kruto ukočen.

Dečije crteže karakteriše i odsustvo perspektive. Na primer, dete kuću prvo crta samo sa jedne strane, u dve dimenzije. Još jedna važna osobina dečijih crteža je da sadrži ono što dete «zna» a ne samo ono što vidi, pa tako crteži mogu da posluže kao pokazatelji dečijeg mentalnog razvoja. Da bi prikazalo sve ono što zna, dete često pravi rendgenske, providne, odnosno transparentne crteže. Na crtežu «kuće» ona postaje providna, sa sijalicom ispod plafona i ukućanima oko stola. Kroz zidove se vide spratovi, nameštaj, sedišta u autobusu, stvari u nekoj kutiji. Ova pojava je dokaz da je detetov likovni izraz u fazi «intelektualnog realizma».

Dečija priča u crtežu omogućava projekciju njegovih svesnih i nesvesnih dinamizama i vizija njegove okoline, što je od značaja za interpretaciju dečijih crteža. Za dete je likovna aktivnost način na kojim ono uspostavlja komunikaciju sa samim sobom i svojom okolinom iz koje bira one delove sa kojima želi da se identifikuje i te odabrane delove organizuje u smisaonu celinu na osnovu svojih motiva. Ovakav jedan proces ne može proći bez misaonih funkcija. Pri tome se bavi sintezom, analizom, poređenjem, generalizacijom, i drugim intelektualnim operacijama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...