Poremećaji u čitanju

Svako dete nauči da koristi “slova”, ali se ponekad ne obraća pažnja na najvažniji cilj čitanja, a to je da se uz pomoć njega može upoznati svet na jedan nov i zanimljiv način.

Iako su tehnika čitanja i razumevanje pročitanog dve povezane komponente, dešava se da čitač dostigne samo prvu i tačno čita, na primer, niz rečenica čije mu je značenje nepoznato i nerazumljivo. Početnik u čitanju mora uspostaviti vezu između štampanog slova i glasa. Upravo nesposobnost formiranja ovakve asocijacije ili njeno blokiranje je uzrok poteškoća o čitanju.

Već u ranim fazama učenja čitanja uočljive su razne vrste teškoća koje se vremenom fiksiraju kao određena forma poremećaja u čitanju. Dešava se da učenik prepoznaje slova, ali ne može da ih poveže u reči, odnosno reči u rečenice i ne može da ih pročita. Taj poremećaj postaje jedno od osnovnih žarišta neuspeha nekih učenika, a praćen je izrazito negativnim stavom prema čitanju i učenju, a samim tim i prema školi.

Dobri i slabiji čitači mogu da se razlikuju kako u tehnici čitanja, tako i u razumevanju značenja. Kada se govori o smetnjama i poremećajima u čitanju, misli se u glavnom na teškoće vezane za tehniku čitanja. Kod učenika osnovne škole se u dekodiranju znakova poljavljuju različite vrste grešaka, čiji je rezultat uglavnom netačno čitanje reči, naročito onih koje su duže, manje poznate ili koje su za čitanje teže strukturisane.

Posledica jedne ili više pogrešno pročitanih reči je nerazumevanje ili pogrešno razumevanje smisla rečenice ili odlomka. Takvo čitanje je teže, sporije i izaziva otpor učenika. Dugotrajnije posledice se ogledaju u izbegavanju čitanja, strahu od čitanja i u neuspehu u školi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...