Organska osnova za čitanje

Ako hoćemo da objasnimo šta se događa nekom ko ima poteškoća sa čitanjem potrebno je ukratko objasniti šta se događa tokom aktivnosti čitanja. Proces čitanja počinje optičkom predstavom, percipiranjem slova koji su dati u celinama (reči i rečenice), i to kretanjem očiju koje se vrši u skokovima. Oči se kreću, zastaju i vrše povratne pokrete. Ti pokreti se nazivaju sakadičnim pokretima, a mirovanje oka između sakadičnih pokreta fiksaciona pauza. Mi vidimo reči, slova, čitamo za vreme pauza, za vreme fiksacije, a ne za vreme kretanja.

Brzina pokreta se ne menja, već se menja broj pokreta. Ukoliko je on manji, brže se čita. Broj pokreta je veći ukoliko je tehnika čitanja na nižem stepenu i ukoliko je teže razumevanje sadržine onoga što se čita.

Čitanje zahteva visoko razvijene sposobnosti koje se temelje na složenim strukturama i fiziološkim procesima velikog mozga. Ovu sposobnost naročito generišu funkcije koje se zbivaju u zoni temenog režnja, a koja je usko povezana sa vidnom sferom. U procesu čitanja učestvuju vizuelni delovi kore velikog mozga u kojima se odvija vizuelno-prostorna analiza slova i njihovih kombinacija, kojom se nizovi simbola prepoznaju, obrađuju, razumevaju i memorišu u radnoj memoriji.

Čitanje u sebi, subvokalno čitanje, kao i glasno čitanje polaze od jasnih auditivnih predstava glasova i reči. Samo takvo čitanje obezbeđuje tačno dešifrovanje pisane poruke. Kada su u pitanju senzorne funkcije koje učestvuju u čitanju, razlikuju se auditivne i semantičke funkcije. Područja za primanje, razlikovanje i zapamćivanje akustičnih osobina govora nalazi se pretežno u levoj hemisferi, u temporalnom režnju. To je oblast Vernikeovog centra ili akustički centar za govor koji učestvuje u razumevanju pismenog i usmenog govora.

Semantičke funkcije su smeštene na tromeđi između zadnjeg temporalnog, parietalnog i okcipitalnog režnja. U njemu se stiču sve potrebne informacije koje pomažu otkrivanju značenja reči koje se čuju, kao i davanju značenja rečima koje se emituju asocijativnim putevima preko motornih centara za govor.

Kada su u pitanju motorne funkcije, koje obezbeđuju govornu ekspresiju, razlikuju se kinetičke, kinestezičke i dinamičke funkcije. Kinetička oblast je oblast koja doprinosi spajanju glasova u reči i reči u veće celine. Pokretanjem izvršnih govornih funkcija upravlja Brokina zona, smeštena u trećem donjem čeonom režnju, ispred auditivnih oblasti. Impulsi iz Brokine motorne zone se prenose na kinestetičke i taktilne i dalje preko mišića do njihove realizacije prilikom govorenja i glasnog čitanja.

Izvršne (kinestezičke) funkcije glasnog čitanja ostvaruju mišići perifernih govornih organa. Dinamičke funkcije regulišu planiranje radnji, čitanje i pisanje. Ta se oblast nalazi u prednjem regionu čeonog režnja. Njena uloga se ogleda u istrajnosti prilikom čitanja.

Povrede Vernikeove zone dovode do nemogućnosti pamćenja zvučnog značenja slova i osoba ne razume ono što želi da iskaže. Pri povredi Brokinog centra, razumevanje je očuvano, ali se javlja defekt na nivou artikulacije. U oba slučaja se narušava sposobnost čitanja (aleksija), čemu se često pridružuju i problemi u pisanju (agrafija).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...