Vrste čitanja

Postoji čitanje naglas i čitanje u sebi. Naše oči mogu pročitati mnogo više i mnogo brže nego što možemo usmeno izgovoriti. Oči idu ispred glasa i govor nam ometa brzinu čitanja. Pored toga nam smeta i unutrašnji govor, koga se teško oslobađamo.

Govor nam pri čitanju smanjuje sposobnost potpunog usredsređivanja mišljenja na razumevanje pročitanog, pa zato brže i bolje razumevamo čitanjem u sebi nego čitanjem naglas.

Kod početniika ne samo da nema razlike između ove dve vrste čitanja, već su oni manje sposobni uopšte da čitaju u sebi. Zato u početnom čitanju treba da preovlađuje čitanje naglas, ali treba da se primenjuje i čitanje u sebi.

Možemo da razlikujemo, pored gore navedenih vrsta,  i čitanje slova, čitanje reči, čitanje sa razumevanjem, kritičko čitanje, izražajno čitanje, itd.

Posmatrajući s fiziološkog aspekta, postoje tri vrste čitanja: glasno čitanje, subvokalno čitanje (ono koje je lišeno glasnoće, slično šaputanju) i čitanje u sebi.

U pogledu brzine postoji čitanje običnim tempom i tzv. brzo čitanje.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

loading...